Psihološke radionice

Uzimajući u obzir činjenicu da u Srbiji, na godišnjem nivou, oko 30.000 ljudi i oko 350 dece i adolescenata (uzrasta od beba do 18 god.starosti) oboli od nekog oblika maligne bolesti, jasno je koliko je stručna, dobro osmišljena i sistematska psihološka podrška i psihoterapijska pomoć obolelim ljudima neophodna kao sastavni deo ukupnog onkološkog lečenja.

Projekat Psihološke radionice za decu i adolescente koji su oboleli od malignih bolesti i njihove roditelje» nikada nije u kontinuitetu organizovan na Odeljenju pedijatrijske onkologije, kao najvećem odeljenju ovog tipa u Srbiji, na kojem se leče deca i mladi koji su oboleli od malignih bolesti.

U Srbiji postoji još četiri odeljenja na kojima se leče deca i mladi oboleli od leukemija i drugih oblika maligniteta: Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj-odeljenje hemato-onkologije; Institut za majku i dete – odeljenja hemato-onkologije;Dečija bolnica u Nišu – odeljenje hemato-onkologije; Dečija bolnica u Novom Sadu – odeljenje hemato-onkologije, koji bi u drugoj fazi sprovedjenja ovog projekata, mogli da koriste procedure uspostavljene u ovom pilot projektu.

Organizovanje psiholoških radionica omogućava sistematski i profesionalno kvalitetno osmišljen program pružanja psihološke pomoći i podrške najvulenarabilnijoj grupi – deci i mladima koji su oboleli od malignih bolesti koji se nalaze na onkološkom lečenju i članovima njihovih porodica.

Glavni cilj programa psiholoških radionica je da se kroz zajedničku razmenu i igru, na «radionički» način, pomogne deci i mladima koji su oboleli od različitih oblika maligniteta: da uspostave emocionalnu stabilnost da razviju strategije za prevazilaženje neprijatnih psihičkih stanja (stanja stresa, šoka, kriza, panike, anksioznosti i depresivnosti u kojima se često nalaze tokom zahtevnog onkološkog lečenja) da prepoznaju neprijatna emotivna stanja (strah, ljutnju, bes, tugu, očajanje, beznađe, nepoverenje i sl) i nauče kako da se sa njima izbore da unaprede veštine samoizražavanja, komunikacije i sporazumevanja sa drugima (sa medicinskim osobljem, posebno) da ojačaju samopouzdanje i samopoštovanje da razviju poverenje u druge da prošire i obogate pozitivna saznanja o sebi i drugima da nauče životne veštine koje se odnose na to kako da prihvate sebe u izmenjenom fizičkom stanju (deca su bez kose, mršavi su i bledi i često je prisutna invalidnost kao posledica bolesti i hirurgije (nemaju ekstremitete, oko i sl).Starija deca i adolescenti imaju problem u doživljavanju samih sebe i sa samopoštovanjem koje je veoma krhko i narušeno da se deca na kvalitetan psihološki i psihoterapijski način ohrabre.

Realizacija ovog projekta će omogućiti sa jedne strane, štampanje prve publikacije na kraju projekta iz pedijatrijske psiho-onkologije, što znači i početak razvijanja ove oblasti kod nas, a sa druge strane će omogućiti da se slični programi uvedu i na druga odeljenja ovog tipa širom zemlje.

Najvažniji ishod ovog projekta je što će senzibilisati javno mnjenje, skrenuti pažnju na velike psihološke probleme sa kojima se deca, mladi oboleli od kancera i njihove porodice, suočavaju i što će uticati na pokretanje sistematskog razvijanja psiho-onkologije i pedijatrijske psiho-onkologije kod nas.

Ovo je jedan od najambicioznijih i za DLS jedan od najvažnijih projekata koji je podržala. Želja DLS je da ovaj program postane institucionalno podržan i da se i drugi donatori prijave za repliciranje ovog ili sličnog programa na drugim onkološkim dečjim odeljenjima.

DLS će i u toku 2009, podržavati i finansirati ovaj projekat.